Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Narodna banka Srbije, funkcije, organi". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



SEMINARSKI RAD

Predmet: MONETARNA EKONOMIJA

NARODNA BANKA SRBIJE, FUNKCIJE, ORGANI

Beograd, maj, 2010.

SADRŽAJ

UVOD…………………………………………………………………………………….…….3

1.POJAM CENTRALNE BANKE……………………………………………………..…….4

2.FUNKCIJE CENTRALNE BANKE…………………………………………………...…..5

3.ODNOS VLADE I CENTRALNE BANKE………………………………………….……7

4.ODNOS SUDSKE VLASTI I CENTRALNE BANKE………………………………...…8

5.CENTRALNA BANKA SRBIJE………………………………………………………...…9

6.ORGANI NARODNE BANKE SRBIJE……………………………...…………………..11

ZAKLJUČAK……………………………………………………………………………..…13

LITERATURA……………………………………………………………………………….14

UVOD

Banke su najvidljiviji finansijski posrednici u ekonomiji.To su finansijske institucije koje primaju depozite od ljudi koji štede i daju pozajmice ljudima koji pozajmljuju,kojima nedostaje novac za obavljanje odredjenog posla.

Danas se upravo nalazimo u periodu krize, najčešći uzroci finansijskih kriza su : nekontrolisan i nepredvidiv rast kamatnih stopa, rast neizvesnosti, cene nekih vrsta imovine nekontrolisano rastu i nekontrolisano i neočekivano padaju, i još jedan od veoma važnih uzroka je, i bankarska panika.

1.POJAM CENTRALNE BANKE

Centralna monetarna ustanova prema svom poslovnom obeležju jeste emisiona banka ili banka banaka. Njena uloga, funkcija i odgovornost u domenu kreditno-monetarne, emisione, devizne politike i regulisanja novčane mase izvodi se iz prava i ovlašćenja koje njeni osnivači (najčešće država) prenose na nju kao monetarnu instituciju. S obzirom na pravo centralne monetarne ustanove da određuju ukupnost odnosa u monetarno-kreditnoj sferi, ona uvek ima i određenje nacionalne banke, koju nacionalnu pripadnost ističe i u svom nazivu.

Pored niza zajedničkih obeležja, širina uticaja odnosno ovlašćenja centralne banke kao monetarne ustanove bitnije se ne razlikuje između pojedinih država. Širina ingerencija centralne monetarne ustanove je uglavnom u tesnoj vezi sa razvijenošću ukupne i finansijske infrastrukture. Tamo gde je finansijski mehanizam u manjoj meri razvijen, veći je uticaj emisione banke i u poslovima kreditiranja krajnjih korisnika, kreditiranja države, uređenja odnosa na finansijskom tržištu i dr. Sasvim je obratna situacija u slučaju široko razvijene finansijske infraukture. U tom slučaju centralna monetarna banka najveći deo svoje intervencije posvećuje emisionom mehanizmu, odnosno kreditno-monetarnom regulisanju novca I kredita u opticaju.

Centralna banka je vladina agencija koja :

– vrši emisiju novčanica i kovanog novca

– reguliše ponudu novca i kredita u privredi, kamatne stope, devizni kurs (vodi monetarnu politiku)

– vrši superviziju finansijskog sistema

– služi kao zajmodavac u krajnjoj instanci

– upravlja deviznim rezervama zemlje

– drži depozite banaka i drugih centralnih banaka

– organizuje obavljanje platnog prometa

– reguliše plaćanje i kreditiranje poslova sa inostranstvom

Centralna banka je javna ili kvazi – javna agencija sa eksplicitnim i ekskluzivnim pravom kontrole novčanih i kreditnih poslova. Kao “banka svih banaka”, čijim posredstvom komercijalne banke mogu namirivati svoja uzajamna potraživanja, garantuje vrednost domaće valute, vodeći politiku stabilnosti cena. Može da skuplja, obrađuje i da analizira informacije o finansijskim tokovima i o realnoj ekonomiji.

 

 

 

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------

www.maturski.org

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]